Naručite ovu knjigu















Poezija
Format A5, 56 strana
Cena: 500 dinara

Pročitajte odlomak!


U zbirci Govori grad Ane Miloš nekoliko motiva se pominje veoma često – grad, reka i prozor, a nešto ređe – beskraj. Redundantnost tih motiva, u poetičkom smislu, obezbeđuje jasan i delatan autorski koncept, koji, svakako, ne podrazumeva nasumičnu prekomernosti; reč je o produktivnom poetičkom principu, koji definiše zbirku u celini, čineći je čvrsto uvezanom centralnim motivom grada (ili Grada). Lirski subjekt gotovo da i ne postoji. Nigde se ne pojavljuje pesničko Ja. Zbog toga su, na direktan način, pesme depersonalizovane, čak i dehumanizovane, što dovodi do toga da i sam grad postane dehumanizovano mesto apstrahovane realnosti („grad je neprekidni krug u koji se upisuju lica”). Grad prerasta u neku vrstu negativne utopije („grad se često urušava i diže”). Pesme su objektivizirane i univerzalizovane toliko da se ne mogu locirati; jednostavno rečeno, nedostaje im spiritus loci, što ovu vrstu poezije čini više apstraktnom, a manje naturalističkom. Kompozicija, pesničke slike i jezik su ekonomični, funkcionalni i redukovani. Bez obzira na to što se u nekoliko pesma pominju vulva ili orgazam, pesme su lišene bilo kakvih erotskih i seksualnih konotacija. Nedostajući lirski subjekt – koji se u najbolju ruku može razumeti kao posmatrač (otud pojam – prozor) – jeste učesnik u događajima i pojavama, ali bez ljudskih osobina („fatamorgana od ljudi”). Grad u procesu antropomorfizacije zadobija nešto od ljudskih osobina, od kojih je okrutnost ona koja je najupečatljivija. Zbirka Govori grad Ane Miloš, u kavafijevskom ključu, svedoči o potrazi za gradom, koji neće biti fatalistički osuđen na prokletstvo napuštenosti i propasti („prepoznaćeš ga tako što se nikad nećeš vratiti”). 

Srđan V. Tešin






Ana Miloš

Ana Miloš


Ko si ti?

Kako kad. Koji je danas dan?

 

Utorak.

Danas sam ja – ja: Ana Miloš.

 

Čime se baviš?

Pišem, između ostalog.

 

Šta pišeš?

Kratku prozu, pesme, šta god poželim. Što?

 

Ja ću da postavljam pitanja. Kad si rođena?

1992. Rak u horoskopu.

 

To nije bitno za ovaj intervju.

Mislim da je to bitno za svaki intervju.

 

Vratimo se na pisanje. Da li si nešto izdavala?

Naravno. Zbirku pripovedaka Kraj raspusta, a pesme i priče su mi izlazile po raznim časopisima i internet portalima.

 

Kao na primer?

Povelja, Polja, Beogradski književni časopis, Letopis Matice Srpske, SENT, Dometi, Rukopisi 39, strane.ba, eckermann.org.rs, libartes.rs, booke.hr, lupiga.com, astronaut.ba... Ne znam, sigurno sam nešto i zaboravila. Oprostite.

 

Nema potrebe da se izvinjavaš.

Izvinjavam se urednicima, a ne tebi.

 

A zašto šalješ radove na sve te adrese? Da li je u pitanju sujeta?

Volim da podelim ono što i kako mislim s drugima. U stvari, imam potrebu to da uradim. Kad mi ne uspe, osećam kao da ću eksplodirati.

 

Da li misliš da si dobra u tome? Da li si dobila neku nagradu?

Jednog dana se pogledam u ogledalo i mislim da sam najbolja osoba na svetu, drugog: da sam najgora. Tako je i sa pričama i pesmama. Što se tiče nagrada, dobijala sam ih – Miodrag Borisavljević u Apatinu, za kratku priču Div; a zbirku Kraj raspusta su mi štampali u okviru nagrade Ðura Ðukanov, u Kikindi.

 

Šta želiš od svega toga?

Da svetove koje stvaram prebacim u ovaj svet; i obrnuto.

 

.