Leon Bogdanov (1942–1987), pisac i slikar, pripadnik lenjingradske
nezvanične kulture, dobitnik Nagrade „Andrej Beli” za prozu (1986).
Za života objavljivao samo u samizdatu. Njegovo najvažnije delo su
dnevnici iz osamdesetih godina dvadesetog veka, koji su pod naslovom
„Zapisi o pijenju čaja i zemljotresima” objavljeni 2002. godine.
Eksperti književne nagrade „Nova književnost“ (NOS) uvrstili su „Zapise
o pijenju čaja i zemljotresima” među četrdeset ključnih dela iz oblasti
nefikcije koja su obeležila rusku književnost u XX veku (2012).
Zorislav Paunković, rusista, književni prevodilac s ruskog. Glavni
urednik specijalizovanog časopisa za rusku književnost i kulturu Ruski almanah
(Književno društvo „Pismo“, Zemun). S Duškom Paunkovićem priredio i
preveo sabrana dela Gajta Gazdanova, Konstantina Vaginova i Konstantina
Leontjeva. Dobitnik Nagrade „Miloš N. Đurić“ za Dijalog sa ekranom Jurija Lotmana i Jurija Civjana i Nagrade „Jovan Maksimović“ za Zapise Lidije Ginzburg. Piše i o domaćoj književnosti i kulturi.
Dnevnička proza
Preveo s ruskog
Zorislav Paunković
A5, 404 str.
Cena:
1500 din.
Zapisi o pijenju čaja i
zemljotresima su jedinstvena knjiga u ruskoj, pa i u
svetskoj književnosti. To su pravi autorovi dnevnici, pisani kao
umetnički tekst. Bogdanov živi povučeno, skromno, uglavnom vreme
provodi kod kuće. U njegovom životu zapravo ništa se ne događa, osim
uobičajenih stvari. Odlazak u prodavnicu postaje događaj. Fiksiraju se
vremenske prilike, pogled kroz prozor.
Na dnevničku prozu Leona Bogdanova, koja je istovremeno tradicionalna i
modernistička, uticali su i nadrealizam, Vasilij Rozanov i Semjuel
Beket. Ali najvažniji uticaj, i kao leksički inovator, i kao vizionar,
svakako je Velimir Hlebnjikov, koji se često pominje u Zapisima o pijenju čaja i
zemljotresima („osnovna knjiga”, „knjiga koja govori o
svemu”). Bogdanov piše veoma jednostavno, ali ta jednostavnost je
varljiva. Pored književne, Zapisi
o pijenju čaja i zemljotresima imaju i filozofsku,
vizionarsku stranu.
