Први број Београдског књижевног часописа изашао је 15. децембра 2005. године. Основао га је и водио до краја 2019. у својству главног и одговорног уредника Милован Марчетић.
Часопис је покренуло Књижевно друштво Хипербореја, које је 2005. године основала група београдских писаца и интелектуалаца. Од 2021. издавање часописа преузима Београдско књижевно друштво.
Часопис излази четири пута годишње: 15. марта, 15. јуна, 15. септембра и 15. децембра.
Часопис објављује текстове из свих књижевних области: поезију, прозу, есејистику, књижевнотеоријске текстове, књижевну критику, текстове из области књижевне историје, дневнике, путописе, биографије, преписке, текстове о другим уметностима...
Аутори у часопису су најеминентнији домаћи писци, али и млађи, још неафирмисани. У сваком броју значајан простор заузимају и преводи текстова страних аутора, а сарадници часописа су најбољи домаћи преводиоци.
Поред текстова у редовним рубрикама, Београдски књижевни часопис објављује и књижевне темате. Између осталих, у часопису су објављени темати: „Књижевни Даблин”, „Уметност приче”, „Приче и песме скандинавских писаца”, „Позоришни Београд”, „Књижевни Мадрид”, „Винавер интердисциплинарно”, „Нова руска прича”, „Пет америчких прича”, „Мачка изузетне лепоте” (приче о животињама), „О песнику Новици Тадићу”, „Пет јапанских писаца”, „Зовем се Иво Андрић” (приче са Андрићем као књижевним јунаком), „Андрић, кратки резови”, „Пишем на португалском”, „Пишем на мађарском” (избор из савремене мађарске књижевности), „Књижевна Бањалука”, „Пишем на пољском” (избор из савремене пољске књижевности).
.
Подаци о каталогизацији:
UDK број: 28(497.11)
ISSN број: 1452-2950
COBISS број: 127399948
(издала Народна библиотека Србије)
Ивана Миливојевић рођена је 1967. године у Београду. Студирала је на Групи за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, потом докторирала на универзитету у Лимерику с тезом која је представљала упоредно тумачење прозе Џејмса Џојса и Данила Киша. Објавила је књиге Љубав за различитост и Фигуре аутора, а писала је и књижевну критику за часопис Реч и Радио Б92. Последњих година на Универзитетском колеџу у Даблину, с посебном радозналошћу читала је о чудним судбинама уметника и научника са континента који су у првој половини двадесетог века живели у Ирској, у потрази за инспирацијом коју на другим местима нису могли наћи. Члан је редакције Београдског књижевног часописа од краја 2006. године.
Срђан Вучинић рођен је 1970. у Београду. Дипломирао је на Групи за светску књижевност Филолошког факултета у Београду. Објавио је велики број текстова о филму и књижевности, као и књиге есеја Краљевства и изгнанства (2002), Рађање кентаура (2009), Црно у колору: црни хумор у српском филму (коаутор са Владаном Матијевићем, 2010) и Портрети: 24 сличице у секунди (есеји о југословенском филму, 2018). Објавио је и књиге фикције Незајаз: драме и друге приче (2013) и Музеј Хаваји (приче, 2015). На Радио Београду изведене су му драме о Драгутину Илићу, Принцу Ђорђу Карађорђевићу и Милошу Црњанском.
Добитник је Стипендије „Борислав Пекић” (2009. за синопсис драме Незајаз), као и Награде „Небојша Поповић” (2020, за промовисање филмске уметности и културе).
Од 2012. године је уметнички директор Фестивала ауторског филма.
Срђан В. Тешин рођен је 1971. у Мокрину. Студирао је филозофију и комуникологију у Београду. Дипломирао је на поетици кратке приче.
Објавио је дванаест књига. Важнији наслови: Сјајан наслов за пантомиму (1997), Антологија најбољих наслова (2000, 2013), Kазимир и други наслови (2003), Kроз пустињу и прашину (2005, 2008), Kуварове клетве и друге гадости (2006, 2014, Награда „Борислав Пекић”), Испод црте (2010, награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, најужи избор за Андрићеву награду), Приче с Марса (2015, најужи избор за књижевну награду Златни сунцокрет и Андрићеву награду), Гори гори гори (2017) и Моје (2019).
Приредио је седам тематских антологија, панорама и избора кратких прича. Добитник је Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност Завода за културу Војводине. Члан је Српског ПЕН центра.
Живи у Kикинди.
Петар Матовић рођен је 1978. у Ужицу. Завршио је студије српске књижевности у Београду. Поезијом је заступљен у више антологија, песме су му преведене на више језика, објављује у периодици. Објавио је збирке песама: Kамерни комади, Kофери Џима Џармуша, Одакле долазе даброви и Из срећне републике. Добитник је Награде „Бранко Миљковић” за књигу песама Из срећне републике. Живи у Пожеги.
Иван Радосављевић рођен је 1969. у Јагодини. Завршио је Светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Књижевни критичар, преводилац, уредник. Радио као члан редакције књижевног часописа Реч и као уредник у издавачкој кући Стубови културе; сада уређује издања Књижевне радионице Рашић. Глодур БКЧ од 2020.
Часопис је 2005. године основао и до краја 2019. уређивао Милован Марчетић.
Милован Марчетић рођен је 1953. године у Приједору (БиХ). Од средине седамдесетих година живи у Србији, више од тридесет година у Београду. Пише поезију и прозу, уређивао је као главни уредник Књижевну реч, Реч и Књижевност, а Београдски књижевни часопис уређивао од оснивања до 2019. Објавио је досад шест песничких књига, две књиге изабраних песама и четири књиге прича. Књиге песама: Дан двадесет хиљада паса (1982), Начини ишчезавања (1986), Без имена, без лица (1990), Ратно острво (2000), Мера душе – изабране песме (2002), Ташкент (2006), Jeux d’adultes – Игре одраслих (2008; изабране песме на српском и француском), Иза затворених очију (2010). Књиге прича: Животи песника (1996), Мој Холивуд (2000), Прво лице (2003), Записи на снегу (2012). Роман Књига о Беуку објавио је 2014. И за песничке и за прозне књиге добио је угледне књижевне награде. Песме и приче су му уврштене у антологије савремене српске књижевности и превођене на стране језике.
Књижевно друштво Хипербореја – Београд основано је 21. октобра 2005. године као невладино и непрофитно удружење у области књиге и књижевности. Од оснивања до 2020. ово књижевно друштво било је издавач Београдског књижевног часописа.
Најважнији циљеви Друштва су: упознавање читалаца са токовима у српској и страним књижевностима, подстицање и вредновање књижевног стваралаштва, приближавање књижевности и осталих уметности што већем броју људи, подизање књижевног укуса...
Друштво је основала група писаца и културних делатника. Седиште друштва је у Београду. Друштво је регистровано 28. октобра 2005. године у Министарству за људска и мањинска права Србије и Црне Горе, решењем којим се уписује у регистар удружења, друштвених организација и политичких организација, као удружење грађана.
Шестог априла 2011. године донето је Решење Агенције за привредне регистре Републике Србије којим је извршен упис усклађивања Књижевног друштва Хипербореја – Београд у Регистар удружења.
Најважнији пројекат Књижевног друштва Хипербореја је Београдски књижевни часопис. Први број Београдског књижевног часописа је изашао 15. децембра 2005. године.
Издавање БКЧ 2021. преузима Београдско књижевно друштво.