 |
|
||||||||||||||||||
| 2023. Poezija Preveo s ruskog Duško Paunković Format A5, 136 strana Cena: 800 dinara |
|
|
Dmitrij Danilov svakako je nezaobilazna referenca u savremenoj ruskoj književnosti, ne samo zbog vrednosti njegovih dela već i zato što se ona u potpunosti oslanjaju na tekući istorijski trenutak. Danilov je izuzetan u savremenoj ruskoj književnosti i po tome što je ostvario zapažen uspeh u svim književnim žanrovima – prozi, poeziji i drami. Za dvadesetak godina prošao je put od andregraund autora do etabliranog pisca, kojem se objavljuju sabrana dela.
.
Najpre se proslavio kao prozni pisac. Njegovi prvi romani konkurišu za najveće ruske književne nagrade. Prvenac „Horizontalni položaj“ (2010) bio je u užem izboru za nagrade „Velika knjiga“ i „NOS“ („Nova književnost“), kao i za nagradu „Nacionalni bestseler“. Roman „Opis grada“ (2012), omaž Leonidu Dobičinu, bio je u užem izboru za nagradu „Velika knjiga“. Roman „Ima stvari koje su važnije od fudbala“ (2016) osvaja nagradu „Nonkonformizam“. Novi roman „Saša, zdravo!“ (2021) dobio je nagradu „Jasna Poljana“. Napokon, i nagradu „Andrej Beli“ Danilov je dobio kao prozni pisac (2019). Kad su već svi počeli da ga doživljavaju kao proznog pisca i putopisca, Danilov debituje s dramskim tekstom „Čovek iz Podoljska“ u časopisu „Novi mir“ (2017, 2). Danas se njegove drame („Čovek iz Podoljska“, 2016, „Serjoža je vrlo glup“, 2017, „Izjave svedoka“, 2018, „Šta ste radili sinoć?“, 2019, „Odabrati trojicu“, 2020) uspešno izvode u Rusiji i inostranstvu, a prema „Čoveku iz Podoljska“ i „Izjavama svedoka“ snimljeni su i filmovi (2020, 2022). Za dramaturgiju je Dmitrij Danilov dobio nagrade „Zlatna maska“ (2018) i „Moskovsku Art Nagradu“ (2021).
.
Međutim, Danilov je u osnovi pesnik. To se ne odnosi samo na njegove književne početke, u avangardnim književnim grupama „Poludeli bezumnici“ (2002–2005) i „Sajberpočvenici“. Izvorno poetsko načelo kod Danilova primećuje kritičarka Irina Rodnjanska, koja pokušava da protumači njegovu prozu: „to je proza, koja se oslanja na živ, razgovorni jezik, kao prava poezija, i koja poput poezije sublimira stvarnost – ne uzvišenom leksikom, nego samom svojom strukturom“. To govori o tome da sve Danilovljeve knjige imaju mnogo toga zajedničkog. Njegova proza i poezija često imaju i zajedničkog junaka, a to je sam pisac.
.
Danilov je objavio pet pesničkih zbirki: „I razilazimo se po kućama“ (2014), „Prekidač“ (2015), „Dva stanja“ (2016), „Sivo nebo“ (2017) i „Tuga će trajati večno“ (2018). Časopis „Novi mir“ dodelio mu je nagradu „Anthologia“, za „najveća dostignuća u savremenoj ruskoj poeziji“ (2015).
.
Danilovljevi pesnički počeci vezani su za avangardnu književnost, što je najuočljivije u prvoj zbirci „I razilazimo se po kućama“. Opredelio se za slobodni stih, u kojem je postigao izuzetnu virtuoznost i prirodnost. S obzirom na to da pesme objavljuje i na Fejsbuku, svakako im ne nedostaje komunikativnost, a najčešće su vrlo aktuelne. Poseduju i značajnu prisnost, otvorenost, direktnost. Za čitaoce koji ga prate na Fejsbuku on kao da je oduvek i uvek tu.
.
Junak ove poezije je, kao što sam već pisao, klasični junak ruske književnosti, čovek svog vremena koji pokušava da se snađe u svetu koji ga okružuje. Postavljaju se i važna, ključna pitanja, na koja treba odgovoriti u novim okolnostima.
.
I za poeziju, kao i za celokupno delo Dmitrija Danilova, karakteristična je performativnost, element igre, eksperimenta, neočekivanog. Pesnik ima niz tema kojima se stalno vraća, kao što su kretanje, putovanja, drugi gradovi, druge zemlje, smrt, fudbal, muzika, književnost, religija. Sve to skupa vodi do onih epifanija, o kojima je pisao Vladimir Kolarić, i koje čine da čitanje Danilova bude tako posebno iskustvo. Ni zbirka Dmitrija Danilova „Tuga će trajati večno” (naslov zbirke čine poslednje reči Vinsenta Van Goga) nije u tom smislu izuzetak i ona nam takođe govori „nešto veoma važno”.
.
Zorislav Paunković
