Moraš to da znaš o meni

Prevela s poljskog Mila Gavrilović
Pesme, 2026.
A5, 50 str.

Poeziju Emilije Konverske, sačinjenu uglavnom od prisluškivanih rečenica, treba posmatrati upravo  pomenutom kontekstu. Pesnikinja govori u svetu gde je sve teže bilo šta reći ozbiljno, bez ironije; gde je sve teže verovati čak i sopstvenim rečima. Uostalom, koje su reči tvoje? Na kraju krajeva, mi komuniciramo kombinacijama citata, stilova, memova, pogleda na svet itd. Pa ipak, kako Monika Stempjenj piše u svojoj recenziji knjige 112, „svi se tekstovi susreću na univerzalnom mestu (...) – u čežnji za olakšanjem. „Olakšanje je jedino pravo osećanje“, izjava je tri puta  ponovljena u pesmi „Sto miliona tona bombi“. Pesma zvuči kao mantra, ponavljamo je „dok ne
počne da deluje“ dok reč ne oživi ono na šta se odnosi:

Olakšanje je jedino pravo osećanje.
Olakšanje je jedino pravo osećanje.
Olakšanje je jedino pravo osećanje.
Ponavljaj to, ponavljaj dok ne počne da deluje,  ponavljaj.

Julija Fjedorčuk