Mihail Kuzmin

Mihail Kuzmin (1872–1936), pesnik i prozni pisac. Rusofilstvo i vizantizam kombinuju se kod njega s virtuozno izvedenim evropeizmom. Proslavio se u okviru simbolizma, uticao je na vodeće predstavnike futurizma (Hlebnjikov) i akmeizma (Ahmatova, Mandeljštam), a neke od svojih najboljih pesničkih knjiga objavio je u sovjetskoj Rusiji (Pastrmka probija led, 1929). Kao prozni pisac istakao se besprekornim stilizacijama poput Podviga velikog Aleksandra (delo kojim se oduševljavao Franc Kafka) i Čudesnog života Josifa Balzama, grofa Kaliostra, kao i homoerotskim romanom Krila (1906). Antologijski ciklus Aleksandrijske pesme (1908) često se dovodi u vezu s poezijom Konstantina Kavafija.

Duško Paunković prevodi s ruskog prozu i poeziju.
Dobitnik je Nagrade grada Beograda (2005), Nagrade „Miloš N. Đurić” (2002. i 2008), Nagrade „Jovan Maksimović” (1997), Nagrade „Zlatko Krasni” (2012) i Nagrade „Jugra” (2012).
Najvažniji prevodi: Sabrana dela Gajta Gazdanova, Sabrana dela Konstantina Vaginova, Konstantin Leontjev: Romani, Odisej Polihronijades, Iz života hrišćana u Turskoj, Egipatski golub, Vladislav Hodasevič: Putem zrna, Teška lira, Igor Irtenjev: Pesme, Nikolaj Olejnikov: Pesme, Leonid Dobičin: Grad En, Priče, Dmitrij Danilov: Prekidač, Dva stanja.
Autor je dve prozne knjige (Sterilne misli i Praznik stakla) i dve knjige crteža (Građanin Ker i Kerovi). Urednik je časopisa za prevodnu književnost „Mostovi”.