Naručite ovu knjigu
Kupite ovu e-knjigu u internet prodavnici iTunes! Kupite ovu e-knjigu u internet prodavnici Barnes & Noble! Kupite ovu e-knjigu u internet prodavnici Rakuten Kobo!






Roman
Preveo s ruskog Duško Paunković
Format A5, 350 strana
Cena: 1000 dinara

.

Pročitajte odlomak!

.

Pozni, nezavršeni roman Egipatski golub, koji je Konstantin Leontjev pisao teško, sa izvesnim otporom (ali i sa užitkom), po mišljenju mnogih predstavlja jedno od najboljih piščevih ostvarenja. U njemu se ukrštaju rani i kasni Leontjev, ruska i istočnjačka tematika. Labava konstrukcija, lirsko načelo, kristalno jasan, slobodan i lak stil i balkanska tematika obeležja su ovog romana. S obzirom na to da su junaci romana diplomate u evropskim delovima Turskog carstva i da se opisuje diplomatska praksa velikih sila na perifernim područjima, moguće je (iako je reč o drugoj istorijskoj epohi) poređenje s Travničkom hronikom Ive Andrića. 

Zorislav Paunković





Konstantin Leontjev

Konstantin Leontjev


Konstantin Nikolajevič Leontjev (1831–1891) bio je ruski pisac, filozof, kritičar i publicista konzervativno-carističke provenijencije. Poput skoro svih ostalih važnih ruskih pisaca XIX veka, poticao je iz zemljoposedničke porodice. Završio je medicinu na Univerzitetu u Moskvi i tri godine služio kao vojni lekar u Krimskom ratu. Nakon toga je preuzeo položaj porodičnog lekara na veleposedu u oblasti Nižnji Novgorod, oženio se i objavio prvi roman, „Podlipke” (1861). Stupa u rusku diplomatiju 1863. i provodi osam godina u konzularnoj službi na Kritu i na Balkanu. Pošto je preležao dizenteriju, proživeo je duhovnu krizu i godinu dana (1871–1872) proveo u grčkom manastiru na planini Atos. Ubrzo je napustio konzulat i vratio se u Rusiju, gde je radio kao novinar u nekoliko gradova i kao književni cenzor u Moskvi. Godine 1887. odlučio je da se povuče iz mirjanskog života, zvanično se razveo od supruge i zamonašio se u manastiru Optina u oblasti Tula, blizu Kozelska. Umro je kao kaluđer u manastiru Trojice –Sergijeva Lavra kod Moskve.
.
Leontjevljevo najznačajnije delo je zbirka eseja „Istok, Rusija i slovenstvo” (1885–1886). Poput Danilevskog i Dostojevskog, osećao je odbojnost prema zapadnjačkom potrošačkom društvu i kultu materijalnog napretka. Tradicionalni ruski vizantinizam smatrao je blagoslovom i snažnim lekom protiv dalje liberalizacije ruskog društva i žustro se protivio egalitarističkim i utilitarističkim zapadnim uticajima. Njegove estetičke i političke teorije imaju sličnosti s teorijama Ničea i Špenglera.