KrR – Petar Matović

Petar Matović

Petar Matović rođen je 1978. u Užicu. Završio je studije srpske književnosti u Beogradu. Objavljuje u periodici, zastupljen je u više antologija u zemlji i inostranstvu. Pesme su mu prevedene na više jezika. Objavio je zbirke pesama: Kamerni komadi (1996), Koferi Džima Džarmuša (2009; prevedena izdanja: Walizki Jima Jarmusha, Krakow, 2011; Les maletes de Jim Jarmusch, Palma de Mallorca, 2013), Odakle dolaze dabrovi (2013), Iz srećne republike (2017), Ne hleb, već morfijum – izabrane pesme (2019, Zagreb), Od sreknata republika (2020, Skoplje). Dobitnik je stipendije Gaude Polonia (2013) Ministarstva kulture Republike Poljske, Baltičkog centra za pisce i prevodioce (2015, Vizbi, Švedska), Traduki (2016, Split), Kulturkontakt (2017, Beč) i Q21 (2017, Beč). Dobitnik je nagrada „Branko Miljković”, za zbirku pesama Iz srećne republike, i „Pero despota Stefana Lazarevića” (2022). Živi u Požegi.

Kao eho na sonaru

Izabrane pesme, 2024.
A5, 184 str.

Pesme su pristupačne, ali uvek ispresecane snažnom, višedimenzionalnom refleksijom i dobro odmerenom, a snažnom jezičkom slikovitošću. Njegov stil je već prepoznatljiv, ali ni na jednom mestu ne postaje monoton, ni maniristički. Ova knjiga potvrđuje Matovića kao jednog od najboljih pesnika koji aktivno pišu na srpskom jeziku, bilo koje generacije.
Bojan Vasić

Pesme su svedočanstva susreta unutrašnjeg/privatnog/intimnog sa spoljnim svetom, međuprostor koji dramatičnu stvarnost čini podnošljivom.
Branislav Živanović

Ovo putovanje poezije znači i njeno uporno prilagođavanje i preispitivanje u okviru novih pejzaža i drugačijeg ritma, a otud i polazna tvrdnja da su „stihovi potrebni da bi se razaznalo šta je iza reči, iza svega, poezija ne znači kao hleb ili novac, već morfjjum”. No, ni ta pomerena, opojna slika sveta koju ona može da uspostavi, nije totalno – pa ma kako trenutačno – bekstvo, niti dozvoljava bilo kakvu iluziju o tome, ali teži da kao poslanica uspostavi jednu alternativnu narkozu, konkurentnu onoj zvaničnoj.
Sonja Veselinović

Poezija se time uspostavlja kao egzistencijalna nužnost nešto drugačijeg tipa, njezini umjetni rajevi za Matovića i njegovog protagonista nisu područje eskapizma, već jednako fundamentalnog ontološkog utemeljenja i golog obroka, gorkog ručka koji ublažava svjetsku bol. Od Kofera do danas, Matovićeve pjesme vrijedan su prilog suvremenoj postjugoslavenskoj lirici.
Marko Pogačar

Knjiga velike energije, ispunjena moćnim slikama i kulturnim referencama čije će vas čitanje zauvek promeniti.
El Pais

1100 din.

Kupovina

Koferi Džima Džarmuša

Pesme, 2009.

Šta je to čime nas Matovićeva poezija na prvo čitanje pogodi? Atmosfera, upečatljivo dočaravanje atmosfere. Jer ovo je poezija samoće, poezija svijena oko introvertovanog subjekta, usredsređenog na sopstvena čula, utiske i pabirke misli. Hipersenzibilno i samosvesno, subjekt se utiskuje u poznate predmete pouzdanog prostora, dok u njima traga za utehom i smislom. On zrači iz svoje sobe-svesti nasuprot destruktivnoj spoljašnjosti koja, menjajući godišnja doba, snegove i sunčane dane, osvite i sumrake, traga za reakcijom u njemu. No, Matovićeva pesma ipak nije mirna, lišena osećanja i naglašenih estetskih efekata: introspekcija subjekta i statičnost njegovog sveta obrađene su bogatim, razvijenim i raznolikim slikama. Ta je slikovitost veoma uspelo pomirila i poetički udaljena iskustva modernih srpskih pesnika. Njena funkcija preoblikovanja, preosmišljavanja doživljaja svakodnevice, u prvom je planu, posebno sa ciljem da se naglasi osobena percepcija stvarnosti, pa i njenog najbanalnijeg dela.

Sonja Veselinović, Polja

e-izdanje

Kupovina