The Poptones: istorijat grupe
1986-1988: Pod imenom Karlos Herera
Godine 1986, četvorica jagodinskih gimnazijalaca napravili su bend, koji su nazvali Karlos Herera (po jednom junaku iz Balzakovih romana). Prvu postavu činili su Boksi (rođen 1969, vokal i gitara), Kića (1969, vokal i gitara), Vladica (1968, bas) i Ivan (1969, bubanj). Prve dve godine uglavnom su učili da sviraju svoje instrumente, skidali tuđe stvari i pravili poneku svoju. Često su nastupali po Jagodini, relativno uspešno. U svakom slučaju, sticali su popularnost kod devojčica. Prvi je u vojsku morao da ide Vladica, 1987. godine, a u bendu ga je zamenio Giša (rodjen 1971). Naredne godine i preostala trojica originalnih članova došli su na red za vojsku, i to je bio kraj Karlosa Herere.
1989-1992: The Poptones, prva inkarnacija
Posle vojske, svi članovi grupe došli su u Beograd na studije (Boksi je upisao tehnologiju, Kića građevinu, Vladica istoriju, a Ivan književnost). Odmah su nastavili da sviraju, iako je još jednom promenjen bas-gitarista: Vladica više nije hteo da se bavi muzikom, pa ga je zamenio Radujko (rođen 1969), takođe Jagodinac i davnašnji prijatelj svih članova grupe, u tom trenutku i student matematike. Međutim, promene se nisu ograničile samo na sastav grupe: pošto su odlučili da počnu da pevaju na engleskom, članovi benda su izabrali i novo ime, koje je više u skladu s novom orijentacijom: The Poptones.
Od tog trenutka, sve je išlo kao po loju:
tokom naredne tri godine bend je nekoliko puta ulazio u studio
Ivice Penčića i snimao pesme koje
su se redovno pojavljivale
u vrhovima demo i domaćih top-lista beogradskih radio-stanica, kao i u
kultnoj TV-emisiji "Afirmator", za koju je grupa snimila nekoliko
spotova.
Grupa je bila omiljena i kod publike na koncertima
i kod kritike: posle uspešnog debija na festivalu
"Brzi bendovi Srbije" 1991, na "Bržim bendovima" 1992. godine Poptonsi osvajaju
nagradu "Najbolji pop sastav godine".
To je bio trenutak
za snimanje i objavljivanje albuma i konačan proboj, ali
trenutak nije bio dobar: svuda naokolo besneo je rat, hiperinflacija
je život svela na golo preživljavanje, i vladala je
opšta depresija. Umesto da se probiju, Poptonsi su se
raspali:
prvi je otišao Boksi, želeći da sve svoje vreme
i energiju posveti završetku studija. Za njim odlazi i
Radujko,
koji nastavlja da se bavi muzikom na drugačije načine (sada živi u Londonu, gde održava kompjuterske mreže i radi kao studijski muzičar i producent).
1993-1996: Još uvek živi, ali ne baš živahni
Grupa se sada svela samo na Kiću i Ivana. Završavajući studije, pokušavali su da rade s različitim muzičarima, ali nisu uspevali da nađu ljude kojima bi bili zadovoljni. Godine 1995. prave pauzu od šest meseci: Ivan odlazi na istraživački rad u Francusku kao stipendista japanske fondacije "Sasakawa", a Kića ubrzano polaže ispite. Naredne godine, ponovo na okupu, odlučuju da više ne traže drugog gitaristu, nego da nastave da sviraju kao trio, u formaciji gitara - bas - bubanj. Konačno, nalaze trećeg clana: to je bio Ćufta (rodjen 1973), koji, pridruživši se Poptonsima, nije napustio mesto bas-gitariste u grupama Orthodox Celts i Stočari (a Stočarima će se, nešto kasnije, pridružiti i Ivan, kada budu odlučili da svoj tradicionalni bluegrass zvuk obogate bubnjem).
1997-1999: Prava forma
Tokom ove dve godine bend je mnogo vežbao, iznova aranžirajući stare pesme da bi ih prilagodio novoj, tročlanoj postavi, i takođe pišući nove pesme. Uživo nisu nastupali preterano često, ali su to uvek bili uspeli koncerti s izvrsnim reakcijama publike. Ponovo, trenutak je bio da se snimi debi-album.
2000 - 2001: Spore godine
Septembra 1999, kada je album objavljen, Kića je objavio da mora da se preseli u Banjaluku: radeći kao inženjer kod jednog beogradskog privatnog građevinskog preduzetnika nije mogao da zaradi dovoljno za život, a u Republici Srpskoj mu je bio ponuđen odličan i dobro plaćen posao. Iako geografski nije bio preterano daleko, ipak nije mogao da dolazi u Beograd onoliko često koliko je to grupi bilo potrebno. To je značilo da se promocija CD-a Bordello uglavnom svela na televizijsko emitovanje video-spota za prvi singl s tog albuma, "The Guided Tour". Publika je na spot reagovala pozitivno, ali je grupa morala da odbija pozive za koncerte i gostovanja, odričući se na taj način svog najjačeg oružja -- žive svirke. (U to vreme, uviđajuci da bluegrass nema velike šanse da ikada postane popularna vrsta muzike u Jugoslaviji, Stočari se raspadaju, a Ćufta pored toga napušta i Orthodox Celts-e; ukratko, sva tri člana Poptonsa bila su primorana na potpunu apstinenciju od muzike.)
Krajem 2000-te godine, pošto se politička situacija u Srbiji dramatično popravila, Kića je najavio svoj povratak u zemlju. Uproleće naredne godine vratio se u Srbiju, ali opet ne u Beograd, nego u Novi Sad, gde su on i njegova supruga (ponosni roditelji trojice sinova!) našli zaposlenja kao građevinski inženjeri.
2002. i dalje: Digitalne tendencije
Pošto i dalje ne žive u istom gradu, Poptonsi su shvatili da će im biti najzgodnije da nastave da prave muziku uz pomoć kompjutera i Interneta To ne znači da će se pretvoriti u tehno-sastav -- njihova muzika neće se mnogo promeniti. Kolika će to promena zapravo biti ostaje da čujemo; posećujte povremeno ovaj sajt, jer će prvi rezultati njihove digitalne avanture biti dostupni upravo ovde, u vidu mp3 fajlova koje ćete moći da daunloudujete.
Sleva nadesno: Kića, Ivan, Ćufta