Žigosani

Priredili Miodrag Sibinović i Ljudmila Popović,
preveo Miodrag Sibinović
Pesme, 2024.
A5, 124 str.

Volodimir Svidzinski (1885–1941) □ Mihajlo Draj-Hmara (1889–1939) □ Jakiv Savčenko (1890–1937) □ Pavlo Tičina (1891–1967) □ Mikola Zerov (1890–1937) □ Klim Poliščuk (1891–1937) □ Oleksa Slisarenko (1891–1937) □ Pavlo Filipovič (1891–1937) □ Mihajlj Semenko (1892–1937) □ Vasilj Elan (1894–1925) □ Maksim Riljski (1895–1964) □ Majk Johansen (1895–1937) □ Todos Osmačka (1895–1962) □ Jevhen Malanjuk (1897–1968) □ Dmitro Faljkivski (1898–1934) □ Jevhen Plužnik (1898–1936) □ Vasilj Bobinski (1898–1938) □ Stepan Ben (1900–1937) □ Vasilj Čumak (1901–1919) □ Marko Voroni (1904–1937) □ Vasilj Misik (1907–1983) □ Oleksa Vlisko (1908–1934) □ Mikola Rudenko (1920) □ Bohdan Bojčuk (1927) □ Lina Kostenko (1930) □ Bohdan Rubčak (1935–2018) □ Vasilj Simonenko (1935-1963) □ Ivan Drač (1936–2018) □ Vasilj Stus (1938–1985) □ Ihor Kalinec (1939) □ Vasilj Holoborođko (1945) □ Viktor Kordun (1946) □ Hrihorij Čubaj (1949–1982)

U čemu je bio prestup ubijenih i prognanih ukrajinskih književnika s početka 20. veka? U zvaničnim izveštajima sa fabrikovanih suđenja oni su pretežno optuživani za pripreme terorističkih akcija protiv režima. Pod ovom optužbom pale su prve glave pesnika − Koste Burevija, Olekse Vliska, Hrihorija Kosinke i Dmitra Faljkivskog, 1934. godine (ukoliko izuzmemo Hrihorija Čuprinku, koji je streljan 1921. godine). Takve su bile zvanične optužbe krvavog režima. U stvarnosti su ovi „teroristi”, naoružani perom, branili svoje pravo na originalni estetski pristup stvaralaštvu, drukčije rečeno, nisu se uklapali u predstavu o „novoj sovjetskoj umetnosti”.