Književna
radionica
Rašić
Vesti
11.
05.
2022.
Roman
naše nove autorke Zorane Maravić
Prva knjiga Zorane Maravić, Ne može Sunce da čeka,
govori o Martini, njenom detinjstvu, odrastanju, porodici, izazovima
ljubavi, iskušenjima koje okruženje svakodnevno stavlja pred nju, ali i
pred nas. Kroz devedesetak proznih fragmenata, često poetski
intoniranih, plete se priča u kojoj glavna junakinja konstantno
propituje sve(t) oko sebe, ne mireći se s takozvanim datostima, koje
servira patrijarhat. Martina je nekad u velikom kontinentalnom gradu, a
nekad na moru. U oba ambijenta ona pokušava da osmisli i posloži život
tako da u njemu ne pobede tradicionalne uloge i odnosi među ljudima. U
tom smislu se ona, suptilno ali promišljeno, bori protiv normi koje
zadaju patrijarhalna kultura, kapitalizam, nacionalizam i drugi
zlonamerni -izmi. Ne može Sunce da čeka
je velika priča, kratka proza, poetsko-prozni mozaik o Martini, ali i o
nama ovde i sada. I o tome da borba, iako često toliko iscrpljujuća da
deluje beskrajno i besciljno, itekako ima smisla. Zorana Maravić je
napisala knjigu koja se čita na trenutke s knedlom u grlu, na trenutke
s osmehom od uha do uha, a nekad i sa stisnutom pesnicom, ali koja nas
već nakon prvih nekoliko stranica prigrli – kako to samo dobra, nežna i
britka književnost može. Ne može Sunce da čeka je knjiga kojoj ćemo se sigurno vraćati.
28.
01.
2022.
Novi
prevodi s ruskog:
Mihail Kuzmin i Leon Bogdanov
Veliko nam je zadovoljstvo da čitaocima predstavimo knjige Mihaila
Kuzmina i Leona Bogdanova, u prevodima Zorislava i Duška Paunkovića.
Kuzminov
antologijski ciklus „Aleksandrijske pesme”
(1908) često se dovodi u vezu s poezijom Konstantina Kavafija. Kuzminov
klasicizam pleni. Kakva je milina čitati klasičnog pesnika koji živi
među nama, iskusiti geteovsku mešavinu „forme” i „sadržaja”, biti
uveren da duša nije nekakva supstanca od metafizičkog pamuka, već
bezbrižna, nežna Psiha. Kuzminove pesme ne samo što se lako pamte nego
ih se takoreći i prisećamo (utisak prisećanja već nakon prvog čitanja),
kao da iz zaborava isplivaju na površinu (klasicizam).
„Zapisi
o pijenju čaja i zemljotresima” Leona Bogdanova
su autorova dnevnička proza iz osamdesetih godina dvadesetog veka, a
knjiga je prvi put objavljena 2002. godine. Eksperti književne nagrade
„Nova književnost“ (NOS) uvrstili su „Zapise o pijenju čaja i
zemljotresima” među četrdeset ključnih dela iz oblasti nefikcije koja
su obeležila rusku književnost u XX veku (2012).
20.
01.
2022.
Štampanje
stvarnosti
Čitaocima predstavljamo Vuka Vučkovića, našeg novog autora, i
njegovu knjigu pesama „Afera: štampanja, štampanja”. Conditio humana
Vuk Vučković analizira pronicljivo i nepotkupljivo, u gromkim,
vanmorisonovski hipnotičkim, druidski autoritativnim stihovima. A kao
sredstvo analize, poezija je takođe njen predmet. Da li je danas
korisna? Upotrebljiva? Dostojna upotrebe? Da li može odgovoriti sama
sobom? Ili je samo – odštampana?
22.10.
2021.
Mračna
i noćna proza
Kao da postoji srodnost raspoloženja i atmosfere u dve nove knjige koje
smo upravo objavili -- to su proza
Darka Cvijetića pod naslovom Noćna
straža i roman
našeg novog autora Branka Ćurčića pod naslovom Iz mraka.
O novoj Cvijetićevoj knjizi Miljenko Jergović kaže:
–
„Noćna straža” je povratak na stare Cvijetićeve i cvijetićevske forme.
Romani, koji su formalno bili vrlo kratki, oba kraća od jedva malo duže
pripovijetke, u suštinskom su smislu bili dvije gotovo nepregledne
epsko-lirske gromade. Nešto poput „Seoba” Miloša Crnjanskog, samo bez
sretnog završetka. Ili bez ikakvog završetka. Zanimljivo je, međutim,
da se i u „Noćnoj straži” nalaze, istina u komprimiranoj formi, iste
takve, sasvim romaneskne, opsežne i nepregledne, sudbinske cjeline.
Ćurčićev
roman ukorenjen je u savremeni društveni trenutak: govori o našoj
političkoj zbilji viđenoj očima partijskog bota – psihološki prodoran
roman, gorko deziluzivan, na momente brutalan, ironičan upravo onoliko
koliko su cinični akteri te stvarnosti. U našoj novijoj političkoj
istoriji ostala je zapamćena rečenica: „Kome je do morala, neka ide u
crkvu.” Među junacima ove knjige čitalac će naći mučene i mučitelje,
sebičnjake, plaćenike, lažove i naivce, batinaše i prebijene, egoiste,
pijance i špijune, ali nikoga ko bi otišao u crkvu. A i da neko ode,
ništa mu ne bi pomoglo.
26.
05.
2021.
Zbirka
pesama Karantin u paklu
Jelene Marinkov
Iz štamparije u knjižare stiže zbirka
pesama naše nove autorke Jelene Marinkov, pod naslovom Karantin u paklu.
Mi smo knjigom oduševljeni, a kritika ima samo reči hvale:
–
Dozivajući sve svoje lirske glasove iz različitih usidrenosti u
vertikalu socijalnog tkiva, Jelena Marinkov, kroz svoju prvu pesničku
knjigu, u savremenu srpsku poeziju otpušta ostrva s kojih se drugačijim
prodiranjima sabira i oglašava univerzalna melanholija surovosti.
Jedinstvenost pesničkog sveta popločana je oštrim lirskim zasecanjima u
društvene prikovanosti subjekata, a tananosti presude razlivaju se u
meandrima narativizacije. Znakovitom kompozicijom pesnikinja
konstituiše autentičnu pozicioniranost iz koje se, drugačijim
treperenjima nespokoja i teskobe, prostiru glasovi koji produbljuju
neprohodnost svakodnevice, dajući joj poetsku gustinu i oblik.
Tanja Jovanović
– Zbirku Karantin
u paklu
Jelene Marinkov uvezuju u koherentnu celinu brižljivo sortirani
katalozi promašenih života, promašenih ljubavi, promašenih ciljeva,
promašenih vremena i mesta, promašenih puteva koji ne vode ka hepiendu,
pa otuda i toliko upečatljivih pesama koje su – daleko od svake
banalnosti i patetitke – sirove i surove u svojim iskazima.
Ravnodušnost prema sopstvenim i tuđim životima jeste nešto što
objedinjuje sve fikcionalizovane lirske subjekte: muške, ženske ili
animalne. Pesničko ja – iz koje god perspektive da ga posmatramo –
svedoči o „svom” sjebanom životu, srodnicima, prijateljima i
ljubavnicima bez kalkulisanja, jer ne želi nekakvim umetničkim
trivijalnostima i hokus-pokusima da utiče na ono što mora biti napisano
tako ili nikako drugačije. Napisati nešto što očarava, ali još više
intrigira, uznemirava i zgražava, nešto jedinstveno i ubedljivo, a
začinjeno ravnodušnošću i bez samosažaljevanja, mogu samo oni koji su
sigurni u to da će njihov pesnički jezik izdržati svu sematničku
brutalnost. Ovakvu poeziju mogu da pišu samo oni koji ne drže mnogo do
posledica kontroverznog ogoljavanja kontaminiranog unutrašnjeg sveta,
ali i stvarnosti doživljene isključivo kao proizvod nepravdi i
besmislenosti. Pesme iz Karantina
u paklu su prostori nekadašnje sreće koji su nadživeli
svaku nesrećnu misao o njima.
Srđan V. Tešin
12.
04.
2021.
Kraljevstvo Rit
Daniela Kovača
Veliko nam je zadovoljstvo da čitaoce obavestimo da smo upravo objavili
novi roman Daniela Kovača. Zove
se Kraljevstvo Rit,
i na razigran način govori o važnim društvenim stvarima, zahteva od
čitaoca da razbistri sopstveno razumevanje i postavlja mu pitanja.
Potražite odgovore!
